Vi odlicno znate da je na Zemlji život nemoguć bez vode.
Voda je najrasprostranjenija materija na Zemlji. Ona učestvuje u svakom trenutku našeg života. Ali, da li znamo šta ta zadivljujuća tečnost čini za naš organizam iz dana u dan?

Voda je osnovni sastojak ljudskog organizma i kao takva osnova funkcionisanja ljudskog tela. Najnovija istraživanja ukazuju da je u cilju očuvanja vitalnih funkcija, čoveku svakodnevno potrebno 2,5 do 3,5l čiste vode, i još pola litra se usvaja kroz kožu pri tuširanju ili kupanju. Čista voda je osnovni rastvarač koja reguliše sve funkcije našeg tela, uključujući i aktivnost svih čvrstih supstanci koje su u njoj rastvorene. 79% čovekovog tela u zavisnosti od uzrasta čini voda. Na molekularnom nivou ona stvara spiralnu strukturu DNK. Da nije vode, ne bi bilo nikakve spirale. Ona stvara strukturu proteina. Bez vode, ta struktura ne bi funkcionisala. Samo u vodi, počinje život svakog čoveka i najsitnijeg delića našeg tela. Voda ušestvuje u njegovom razvoju i njegovom održavanju. I baš zbog toga nije svejedno kakvu vodu unosimo u nas. Voda koja je čista moze nas očistiti i podmladiti dok kontaminirana voda ozbiljno može narušiti naše zdravlje.

Pianetu čini 75% vode, na dostupnu, slatku vodu otpada tek oko 0,5% celokupne njene kolicine na Zemlji. U toku istorije čovečanstva, te kolicine su opstajale prakticno bez promene. U isto vreme, broj ljudi je rastao. Nikad još na svetu nije bilo toliko ljudi koliko ih ima sad. 6,5 milijardi ljudi. I za sve bi bilo dovoljno slatke vode, da se ona ne podvrgava žestokom uništenju od strane ljudske civilizacije. Danas više od milijardu ljudi nema pristup pitkoj vodi. Iz tog razloga, svake godine umire više od 5 miliona ljudi. Polovina od njih su deca. To je 10 puta više nego što godišnje strada u ratovima. Ako se taj problem ne bude rešavao, onda voda može u 21. veku postati uzrok medjunarodnih ratova. Već sad ona poprima status osnovnog resursa, koji počinje da figurira u političkim dijalozima medju zemljama i narodima. Mi govorimo o naftnoj krizi, zato što se nafta može iscrpeti. Ali mnogo je bitnije brinuti se o vodi, da nam se ne bi desila vodena kriza. Po podacima Ujedinjenih Nacija, svakodnevno se u okean izliva desetina miliona tona nafte. Na atlantskoj obali Amerike je nataloženo 900 hiljada kontejnera s radioaktivnim otpadom sa 100 hiljada kirija.U Evropskom delu, sa 500 hiljada kirija. Zemlje koje imaju pristup moru, čuvaju u njima industrijski, gradjevinski i radioaktivni otpad.

Osvrnimo se malo na to kako voda dospeva u naše domove.
Tokom kruženja vode u prirodi, zbog ljudskog nemara voda poprima nečistoće iz vazduha i zemlje. Velike količine otpadnih voda se slivaju u reke i jezera (iz domova, kuća, fabrika), a glavni snabdevači fabrika za prečišćavanje vode su upravo reke i jezera. Sva ova zagađenja mogu uticati na hemijsku ispravnost vode. Još jedan faktor koji utiče na kvalitet čiste vode je i starost vodovodne mreže (poroznosti, oštećenje, zaprljanost cevi) u gradovima i naseljima, a u seoskim sredinama blizina septičkih jama. Tako kontaminirana voda može biti hemijski, ali i bakteriološki neispravna.

Ukoliko mislimo da će mo kuvanjem potpuno prečistiti voduživimo u zabludi, jer kuvanjem vode eliminišemo samo neka mikrobiološka zagađenja, a povećavamo koncentraciju onog što je već rastopljeno u njoj. (fizičko-hemiska zagađenja: pesak, rđu, mulj, teški metali, pesticidi,…). Kako bi smo organizam održali u dobrom stanju od presudnog značaja je da unosimo dovoljnu količinu čiste vode u toku dana. Organizam novorođenčeta sadrži oko 87% vode od ukupne telesne težine, voda kod mladog čoveka iznosi 70%, a organizam čoveka od 80 godina sadrži 50% vode.

Dakle, tokom života neprekidno opada ćelijski sadržaj vode. U procesu disanja ćeliska voda troši se na proizvodnju jona vodonika (H+). Hronična dehidratacija se smatra osnovnim uzrokom većine degenerativnih oboljenja ljudskog organizma (hipertenzija, čir, alergija, arthritis…). Kafa, čaj, alkohol i veštački napici predstavljaju katastrofalnu gresku, jer pored vode sa kojom su uneti oni izbacuju još više vode iz telesnih rezervi i na taj način ubrzavaju dehidrataciju. Ruski doktor i istraživač, dr Vladimir Volkov, izneo je 1992. godine tvrdnju da je glavni uzrok bolesti i starenja neprekidno trošenje zaliha jona vodonika u ljudskom organizmu. Protoni (H+) imaju nezamenljivu ulogu da neutrališu slobodne radikale. Dnevno gubimo oko 2,5l vode. Ukoliko nenadoknadimo ovaj gubitak dolazi do opadanja sadržaja ćeliske vode, a na mestu izgubljenih ćelija nastaje vezivno tkivo. Ovaj proces se zove skleroza što dovodi do otežanog transporta krvi kroz organe. Ovo praktično znači da sve bolesti nastaju kao posledica nedostatka vode ili unošenjem nezdrave vode.